Питам се питам се...шта ли данас дефинише појам човек? Мислим, шта ме чини таквим? Које мисли, каква осећања? У овом преапокалиптичном кошмару од живота(на моју велику жалост СФ филмови су и превише истинити), Матрикс нам је једина реална могућност да преживимо.
Неко ће рећи, дај човече, понављаш се као стара и покварена плоча...Узми штрањку и реши своју мизерију-не досађуј више нама...
Можда је то заиста решење? Додуше, не размишљам је о томе,на вашу срећу. Наиме, приметио сам да сам поста зависан од мизерије...од колотечине, од хладноће и усамљености која ме окружује...У неколико дана у месецу, а богме и години који су другачији, да не кажем срећнији,мени није добро!
Упалашим се просто, шта ми ово бије у грудима! У шта ми се ово грчи лице?Јер навикао сам да ми уста стоје овако _ а не )....
Срећа је постала много ретка и уопште подцењена ствар.Ко ли је уопште срећан? Ко има пара? Тачније, ко има много пара? То је као нека дефиниција, зар не?
Џизус...ја сам толико далеко и ван свега овог...не знам само да ли сам за 1000 година пре, или за 1000 година касније!
Да ли сам уопште за овај свет, уопште за ову димензију?
недеља, 13. март 2011.
уторак, 8. март 2011.
Једначина
Да ли је веза двоје људи стварно хемија? Да ли уопште љубав може да се повеже са еквилибријумом било које законитости? Да ли се може објаснити, икако, да ли је то успео икада?
Неко је рекао да у љубави и рату нема правила...мислио сам да су те две ствари неспојиве, међутим полако почињем да мислим да нема ту много разлике...
У ствари, љубав може да буде много гора.Како тако узвишено осећање може толико да утиче на човека: у исто време да будеш бољи, а исто тако и да пробуди и оно најгоре.
Многи мисли да је то једини зрак светлости у нашим тмурним животима, али мислим да је истина мало другачија...Љубав је као искра, жеравица живота која постоји у свакоме од нас...
Тињаће она дуго, неће никад згаснути...Е сад, ако наиђе на другу, уједини се са њом и мало ојача исход је двојак: може да израсте у диван пламен, који ће да букти фино и топло и сам произведе још много нових жеравица...а може да се претвори у ватрену стихију, слично шумском пожару, који се руши све пред собом и око себе...
Љубомора, ѕавист, мржња...све су то болесне нуспојаве љубави.
Тако да теорија да смо моделовани по неком савршеном бићу отпада апсолутно.Ипак смо ми нуспроивод, нежељено дејство....Против којег тешко да има лека :(
Неко је рекао да у љубави и рату нема правила...мислио сам да су те две ствари неспојиве, међутим полако почињем да мислим да нема ту много разлике...
У ствари, љубав може да буде много гора.Како тако узвишено осећање може толико да утиче на човека: у исто време да будеш бољи, а исто тако и да пробуди и оно најгоре.
Многи мисли да је то једини зрак светлости у нашим тмурним животима, али мислим да је истина мало другачија...Љубав је као искра, жеравица живота која постоји у свакоме од нас...
Тињаће она дуго, неће никад згаснути...Е сад, ако наиђе на другу, уједини се са њом и мало ојача исход је двојак: може да израсте у диван пламен, који ће да букти фино и топло и сам произведе још много нових жеравица...а може да се претвори у ватрену стихију, слично шумском пожару, који се руши све пред собом и око себе...
Љубомора, ѕавист, мржња...све су то болесне нуспојаве љубави.
Тако да теорија да смо моделовани по неком савршеном бићу отпада апсолутно.Ипак смо ми нуспроивод, нежељено дејство....Против којег тешко да има лека :(
Пријавите се на:
Постови (Atom)