Meni je sve to isto....

Невероватно је како Руси умеју да ме изненаде (негативно) скоро сваки дан....мислио сам да смо Ми најгори, али полако схватам да има и горих.

Прича почиње овако, из чиста мира: "Горан, ты понимаеш этие Узбеке, Турке и Таджике....

На прву лопту, помислио сам да се шали, да не употребим неку тежу реч...Међутим по његовом изразу на лицу, схватио сам да мисли озбиљно.

" Чекај бре Коља, па зар ти Српски звучи и личи на те језике? Истина је да у Српском има доста турскух речи....али стварно....."

Његов закључак је: "Ја њих не разумем ништа, вас не разумем ништа па сам предпоставио да се међусобно разумете......"

Остао сам забезекнут....али стварно...Логика је врло интересантна ствар...Што некоме може да изгледа логично, некоме изгледа лудо или глупо или.....Као идеја да је земља округла, да је гром електрицитет или да се енергија може преносити безично.....

Надам се само да су Галилеј, Френклин или Тесла располагали сличним логичким способностима.....иначе смо угасили.....

Није ово ништа чудно. Није он крив, у неку руку. Он је производ друштва, масе такорећи. Друштво као друштво, његови квалитети и мане, глобални је феномен. У ствари, много је лакше и брже сетити се лоших ствари него добрих.

Дон Кихоте, мојне ветрењаче Тхинк Греен, бре!

Да да, мислим да би лако могао да се поистоветим са овим ликом. Довољно сам луд на пример. Немам коња, ал' врло успешно и често (морам да додам) испаднем дотична животиња, тако да што се тиче тога убијам две муве једним ударцем....Е сад, фали ми мој Санчо Панса, али у данашње време то је барем лако. Што си већа будала, више следбеника можеш да имаш. Диван пример су наши врли политичари. Будала до будале, а следбеника кол'ко ти душа иште.

Једино бих се мало модернизовао, и променио бих стратешке циљеве. Ветрењаче су данас cool, у свеопштем зеленом фазону. Морао бих да ударим на нешто друго, због масе. Мислим да би бандере биле довољно еквивалентне.....

О Мој Боже....

Нормалан човек не може да се не запита, чему ли све ово води. Додуше шта је нормално у данашње време, тешко је рећи. За себе је могу да кажем да сам нормалан, али за већину људи вероватно нисам. А пошто су ово демократска времена, и већина је увек у праву, значи да нисам...

Tамо далееекоооо, или перспектива

Ево, већ мало од месеца сам овде. Mother Russia. Ех, како је све ствар перспективе....

На аеродрому лепо пише: Добро пожаловать.... иди бегај, друга земља иста слова, ма наши људи, браћа, нас и њих 300 милона и кусур....

Доста смо били ружичасти. Време је да додамо и друге нијансе. У ствари, довољне су три боје: црна, бела и мноооого сиве.

Русија је таква. Гледано мојим очима. Земља контраста.А делује ми понекад, да ни црно бело није довољно различито да опише ствари које могу да се виде на улици.

А оно браћа, мајка и остало....није да треба да се избаци из употребе, али данас није баш тако. Нарочито што се млађих генерација тиче.

Москва ме подсећа на неки чудан коктел Србије деведесетих са аромом Америке. Ма колико да се сматрају архинепријатељима или како већ, Руси много воле да копирају Амере.

Град је огроман, за нас ситне Србе, непојмљиво велики. Овде има више људи него Срба у целом свету.

Москвичи су прича за себе. У неким тренуцима су нам јако слични, али углавном дијаметрално различити: све што је код нас ненормално, овде је нормално(контра примера нема). А хладни су, и затворени, као флаша белог вина спремљеног за шприцер :)

А да воле да пију, е то је тачно. Да не кажем тачније него што мислимо. Значи шест, пола седам ујутро, флаша пива+место да се наслониш=добитна комбинација. Мушко, женско, чак и деца....Господе.....

Елем, да не дужим више. Једна добра ствар на крају: метро у шпицу наилази на 40 СЕКУНДИ!!!!!!!!! :)