Да ли је веза двоје људи стварно хемија? Да ли уопште љубав може да се повеже са еквилибријумом било које законитости? Да ли се може објаснити, икако, да ли је то успео икада?
Неко је рекао да у љубави и рату нема правила...мислио сам да су те две ствари неспојиве, међутим полако почињем да мислим да нема ту много разлике...
У ствари, љубав може да буде много гора.Како тако узвишено осећање може толико да утиче на човека: у исто време да будеш бољи, а исто тако и да пробуди и оно најгоре.
Многи мисли да је то једини зрак светлости у нашим тмурним животима, али мислим да је истина мало другачија...Љубав је као искра, жеравица живота која постоји у свакоме од нас...
Тињаће она дуго, неће никад згаснути...Е сад, ако наиђе на другу, уједини се са њом и мало ојача исход је двојак: може да израсте у диван пламен, који ће да букти фино и топло и сам произведе још много нових жеравица...а може да се претвори у ватрену стихију, слично шумском пожару, који се руши све пред собом и око себе...
Љубомора, ѕавист, мржња...све су то болесне нуспојаве љубави.
Тако да теорија да смо моделовани по неком савршеном бићу отпада апсолутно.Ипак смо ми нуспроивод, нежељено дејство....Против којег тешко да има лека :(
Нема коментара:
Постави коментар