Питам се питам се...шта ли данас дефинише појам човек? Мислим, шта ме чини таквим? Које мисли, каква осећања? У овом преапокалиптичном кошмару од живота(на моју велику жалост СФ филмови су и превише истинити), Матрикс нам је једина реална могућност да преживимо.
Неко ће рећи, дај човече, понављаш се као стара и покварена плоча...Узми штрањку и реши своју мизерију-не досађуј више нама...
Можда је то заиста решење? Додуше, не размишљам је о томе,на вашу срећу. Наиме, приметио сам да сам поста зависан од мизерије...од колотечине, од хладноће и усамљености која ме окружује...У неколико дана у месецу, а богме и години који су другачији, да не кажем срећнији,мени није добро!
Упалашим се просто, шта ми ово бије у грудима! У шта ми се ово грчи лице?Јер навикао сам да ми уста стоје овако _ а не )....
Срећа је постала много ретка и уопште подцењена ствар.Ко ли је уопште срећан? Ко има пара? Тачније, ко има много пара? То је као нека дефиниција, зар не?
Џизус...ја сам толико далеко и ван свега овог...не знам само да ли сам за 1000 година пре, или за 1000 година касније!
Да ли сам уопште за овај свет, уопште за ову димензију?
Нема коментара:
Постави коментар