Tамо далееекоооо, или перспектива

Ево, већ мало од месеца сам овде. Mother Russia. Ех, како је све ствар перспективе....

На аеродрому лепо пише: Добро пожаловать.... иди бегај, друга земља иста слова, ма наши људи, браћа, нас и њих 300 милона и кусур....

Доста смо били ружичасти. Време је да додамо и друге нијансе. У ствари, довољне су три боје: црна, бела и мноооого сиве.

Русија је таква. Гледано мојим очима. Земља контраста.А делује ми понекад, да ни црно бело није довољно различито да опише ствари које могу да се виде на улици.

А оно браћа, мајка и остало....није да треба да се избаци из употребе, али данас није баш тако. Нарочито што се млађих генерација тиче.

Москва ме подсећа на неки чудан коктел Србије деведесетих са аромом Америке. Ма колико да се сматрају архинепријатељима или како већ, Руси много воле да копирају Амере.

Град је огроман, за нас ситне Србе, непојмљиво велики. Овде има више људи него Срба у целом свету.

Москвичи су прича за себе. У неким тренуцима су нам јако слични, али углавном дијаметрално различити: све што је код нас ненормално, овде је нормално(контра примера нема). А хладни су, и затворени, као флаша белог вина спремљеног за шприцер :)

А да воле да пију, е то је тачно. Да не кажем тачније него што мислимо. Значи шест, пола седам ујутро, флаша пива+место да се наслониш=добитна комбинација. Мушко, женско, чак и деца....Господе.....

Елем, да не дужим више. Једна добра ствар на крају: метро у шпицу наилази на 40 СЕКУНДИ!!!!!!!!! :)