понедељак, 18. октобар 2010.

Дон Кихоте, мојне ветрењаче Тхинк Греен, бре!

Да да, мислим да би лако могао да се поистоветим са овим ликом. Довољно сам луд на пример. Немам коња, ал' врло успешно и често (морам да додам) испаднем дотична животиња, тако да што се тиче тога убијам две муве једним ударцем....Е сад, фали ми мој Санчо Панса, али у данашње време то је барем лако. Што си већа будала, више следбеника можеш да имаш. Диван пример су наши врли политичари. Будала до будале, а следбеника кол'ко ти душа иште.
Једино бих се мало модернизовао, и променио бих стратешке циљеве. Ветрењаче су данас cool, у свеопштем зеленом фазону. Морао бих да ударим на нешто друго, због масе. Мислим да би бандере биле довољно еквивалентне.....
О Мој Боже....
Нормалан човек не може да се не запита, чему ли све ово води. Додуше шта је нормално у данашње време, тешко је рећи. За себе је могу да кажем да сам нормалан, али за већину људи вероватно нисам. А пошто су ово демократска времена, и већина је увек у праву, значи да нисам...

Нема коментара:

Постави коментар