Ахх ево га опет....резак осећај у грудима, који прати неминовно купање у хладном зноју! Интензивна и ненадана ђавоља работа! У први мах, помисли човек да је у питању нека болштина, вирус или слично.
Али нееее, истина је нешто другачија....Некада давно, то је било нормално....такве ствари су се звали осећања.Сећате се? Међутим, наша еволуција је увек пратила у стопу наш развитак, и наравно коцкице су се поклопиле: имуни систем је научио да препознаје уљеза!
А и било је време? Која је корист од осећања, уопште? Воде ка погрешним олукама, због њих не ретко испадаш кретен....често и лажеш...неутешно плачеш...
Сада је остала само непогрешива логика. Са њом нема грешке.
Љуски род је увек тежио да иде линијом мањег отпора...да тражи неке пречице, да сече кривине....Можда смо баш због тога овакви какви смо. Једина врста безкичмењака са кичмом. Ако је ова синтагма уопште одржива.
Нема коментара:
Постави коментар