Када би стварно неким случајем могао да се вратим уназад кроз време, да ли бих знао тачно да одредим тренутак, тачно да одредим грешку коју бих могао да исправим? Мислим да би то било узалудно. Јер, читав наш живот се састоји од правилних и погршних одлука. У ствари, у мом константном грим окружењу, смем се усудити да кажем да се читав мој живот састоји од грешака и покушавања да се те исте исправе. Наравно, то неизоставно води у друге грешке....Тако имамо читав зачарани круг, који се може понекад назвати и животним циклусом.
Ето, испала је нека филозофија на крају. Међутим, може ли ово трабуњања ико да прогута? Да ли уопште и сам верујем у своје речи.
Самопуоздање ми је тренутно прениско. Није на нули, у минусу је. Веровао сам у себе, тако ми се барем чинило, очигледно сам овај пут одиграо погрешан штих.
Много о вредности онога што пишем говори и велики број људи који чита блог. Не да недостају позитивни коментари и критике, него недостају икакви.
Не пада ми на памет да се рекламирам. Довољно сам био глуп до сад да то не радим, зашто бих се у вези тога сада баш опаметио.
Ако смем да приметим, да за мене постоји неки већи план, да стварно нешто вредим, све би ово било далеко лакше.
Овако је прилично јасно. Ја сам тотални аутсајдер. У сопственом животу.
Нема коментара:
Постави коментар