?

Шта сам ја? Ко сам ја? Да ли постоји нешто, за ових протеклих 30 година мога постојања, што би се могло поистоветити самном?
Наравно да не постоји. Само гомила сивила, обичности и једнакости. Али зашто? Да ли зато што је нормално бити обичан? Што се прижељкује да не будеш атипичан?
Вероватно. Јер, ако истину говоримо, сви велики људи који су нешто урадили на овом свету, који су оставили некакав траг су били све, али најмање нормални.
Никад нећу заборавити реченицу коју сам једном давно чуо: "Свима вама су на рођењу дате подједнаке шансе. Ви сами треба ту могућност да искоритите паметно и корисно."
Да ли је касно? Да ли може нешто да се уради? Некако да се допринесе....нечему? Вероватно јесте. А зашто? Јер сам празан. Јер ме не покреће ништа.
Проблем је сигурно до мене. Небитно да ли сам рођени лузер, или сам се таквим направио, или сам се тако прилагодио спољним утицајима. То није оправдање. Протраћио сам(и траћим даље) потенцијал који ми је дарован.
Не видим неки реалан излаз из свега. У ствари видим,али не знам да ли је правилан.