Маторим полако :)

Како сам дошао до овог, морамо признати, фантастичног открића. Па лепо.(какав ФЛЕШ!) Овога пута ћу чак да будем прилично попустљив према себи.

31. година. Наравно не још. Имам још мало времена да се башкарим у, фактички, трећој деценији мог живота. Тамо негде после лета...почиње четврта. Не, не хвата ме паника. И не. Мислим да сам сувише млад за кризу средњих година. Уосталом, и нисам нешто био погодан за развијање тих култура помодарства(за ту дотичну кризу баш сматрам да је то): нећу вам пружити то задовољство да пустим косу, или почнем да носим коњски реп, или купим неки бесан мотоцикл од 55000 кубика-или све заједно...неее

Пссст....ово ћу да кажем само овде, и само једном(мислим да сам успешно почео да путујем кроз време!). Проблем је што то ја свесно не контролишем, и што изгледа могу само у прошлост... Нпр ономад самм слушао песму Дивљи бадем, од Ђорђета Балашевића(који ми неверовтно прија у последње време)...одједом сам се обрео у једном кафићу, из звучнка је трештала позната музика, а ваздух је испуњавала смеша дима ко зна каквих цигарета...магла права...добра стара времена кад су сви локали имали место за пушача и за непушача-нарвно једно поред дугог:)..Елем, није ме то спречило да запазим лице, које ми је омиљено последњих, ево већ, 16 година... :)
Или, кад сам слушао...ма није ни битно шта...а обрео сам се у 30.08.1995. дану који ће ме променити и обликовати као човека потпуно...који ће ме дефинисати веома успешно...или одмах затим брзо премотавање на неку велику салу, спавање на струњачама, боцкање иглама и одговарање на брдо суманутих питања...можда мало превише за дечака из пасивних крајева....
Сад већ лежим на земљи, лишће пријатно шушка испод леђа...покушали смо неке постеље да импровизујемо...кроз крошње дрвећа назире се звездано небо, међутим има и неких нових звезда, много ближих, које се изгледа јуре, или, нападају? Ту су наравно и људи којих данас нема, али ми њихово присуство прија невероватно.
Кад се овао нешто деси, свет око мене постане замрљан, далек, једноставно се удаљим од свжтаврности...најежим се сав, а низ леђа почне да ми гамиже чудан осећај, али пријатан, топо...осећам да сам поново негде где припадам...где ми је место....