What's makes me tick!

Волео бих да напишем нешто о љубави. Али имам малу трему. Јер, шта ја, убоги школовани сељачић из пасивне Мачве,могу да напишем о тако узвишеном осећању?
Мислим, могу да напишем свашта, али да ли ће то бити ново, да ли ће бити непоновљиво и свеже? Достојно да и у оваквом електронском облику стане на милион светлосних година од једног Пушкина, Јејтса, Шантића или Дучића?(као врло корзервативан тип-по неким питањима-никад мени никакав екран може заменити стару добру књигу и богатсво које она чува у себи)
Морам ли на сваку реч да ставим наводнике? Јер, за мене, са љубављу нема играња!
Чудно је то. Једино осећање које захтева од тебе да се одрекнеш дела себе, а да би постао комплетна личност....Управо тако...мораш да се предаш читавом душом и телом, па шта ти предмет твог интересовања врати, од тога настављаш даље.За кусур и не питаш....
Ма каква хемија, хормони и бакрачи...не дозвољавам да једину ствар која човека може да окарактерише разумним бићем неко покуша да докаже гомилом Петријевх посуда, прљавом таблом, половином креде и сувим сунђером...ако постоји та нека универзална енергија која прожима све и свја....е љубав мора да је њена искра која тиња у сваком од нас. Чиста и неискварена.
И немојте да се заваравате да она може иакда да згасне. Неко је рекао да је у љубави и рату све дозвољено. Могуће. Немојте никад дозволити да вас једна мала изгубљена битка одвоји од нечег што ће вас подигнути на један виши ниво.
А свако ко ово чита ће ме разумети. Има ту неке хемије. Али не оне из пре две три реченице...А богме и физике. Ваздух има другачији укус, свуда осећате ваше боље половине мирис,познат само вама...сваки бљесак сунца вас подсети на сјај очију, сваки дашак ветра на додир косе на лицу....и при том сте екстремно осетљиви на ситније животиње-куце, маце и зеке :)...
Ах да, а лаки сте као перце....нарочито када сте близу....не постоји јачи магнет....
А време је чудна константа у овом случају. Јер како год у другом случају деловало разорно, у овом има сасвим другачији ефекат. Сваки дан је другачији и нов. Сваког дана увиђате један нови разлог за волети и зашто сте пожелели да читав живот будете комплетни баш са том половином. Једна душа , а два тела...
Како сте старији и дуже заједно схватате битне ствари. На пример да је лако бити заједно кад је све фино и ружичасто...али вама је стало да будете заједно и када уопште није лако....то у ствари показује да је срце одавно на правом путу. И да није преварило, већ добрано упихтијану сиву масу.
И онда знате право значење речи: боље са тобом један тренутак-него сам читаву вечност!
И тако...Мало Дучића, мало Шантића, мало Јејтса,Мало Sainta-Exuperyja и ја рекох шта сам хтео
Нема везе. Битно је да се ми волимо. То не може нико да порекне, нико да оспори. Нико да одузме. За љубав не постоје банке ни кредити. Похлепни зеленаши и богати лихвари.
То је нешто само моје, само њено, само наше. Од сада па заувек...И знам, сваким атомом свога тела, када је погледам за 50 година,ако их дочекам, осећаћу се исто као и пре тринаест, као и овог тренутка....као што планирам заувек....Волећу је!
Сад схватам потпуно фламингосе, пеликане, пимгвине и остале птице и животиње које бирају партнера за читав живот.
Ето. Скоро сам сигуран да они нису могли да прочитају Шантића, Дучића,Јејтса или Пушкина....