Колико пута смо само изговорили ону чувену реченицу: Стојим иза својих речи. Вероватно смо у датој ситуацији хтели да нагласимо чврстину наше личности. Да смо чврсти и стабилни као стена...
Мислим да сви знамо колико-толико хемију, физику, основе геологије....знамо колико је чврстина камена у ствари релативна ствар....Тако је и са нашим ставовима, убеђењима, стварима за које се залажемо.
Посматрајмо све то као један повелики камен. У ствари поређење је баш на месту: тај камен који представља то што јесмо и са чим се поистовећујемо: стоји чврсто-обгрљен са свих страна моћним струјама реке живота. У почетку, његова глатлка површина изгеда неосетна на ковитлање моћне матице....Међутим временом, то почиње да се мења....каменчина попушта и вода почиње да га нагриза....полако се круни и претвара у гомилу сићушних облутака....прелепо обликованих од стране исте оне воде-својеврстан знак сећања на стену која је ту некад постојала.....
Да, ми смо баш такви. Наравно да ћемо увек веровати у нешто. Вероватно читав свој живот. Међутим склони смо томе да наша веровања "мало прилагодимо ситуацији": слично камену, наше стенчуге од убеђења, тешко уклопиве и несхватљиве-можемо рецимо маскирати у гомилу црвене опеке. Лаке за уклапање и обликовање. А можемо да будемо и мало упорнији: уместо стене којом тврдоглаво стојимо на путу бујици живота, можемо све то да сублимирамо у гомилу облутака....све је то ту,квантитативно-негде у гомили шарених камичака прелепог облика....само је отпор много мањи и лакше се дише...Живот просто клизи поред нас.....
Ипак, за оне који су и даље истрајни постоји и најгора опција: наша стена упорница, може лако да се претвори и у парче цементног блока око наших глежњева....Суморан и сив, никакав, ни налик ономе што је био има само један задатак(који је изгледа давно започео):да нас успешно одвуче на дно.
Додуше, много је глупо и превелика цена за плаћање да зарад неких идеала жртвујемо све остало...Идемо, распродаја је тек почела. Мислим да је динар за два идеала права мера...навали народе...ништа дуго немаш, који ће ти и ово
Нема коментара:
Постави коментар