Када сам дошао, негде почетком септембра, време је било мање-више онако, скоро па нормално. Јесен је то, нису неке сталне температуре, али није ни било хладно...Такво време се пренело и на октобар...
Једног дана, враћајући се са посла са једним од колега(Молодованом), док се аутобус пробијао кроз "као добар дан" нормалну Московску гужву у саобраћају, дотакли смо се и те мени врло интересантне теме...Он ме је онако, скоро па тужно погледао и још тужније рекао: "Овде је време лоше...још мало, још који дан па сунца скоро уопште неће ни бити...само сиво небо, тако све до фебруара, марта..."
Нисам сигуран да ли сам му у том тренутку поверовао, али не могу да се осврнем на ту изјаву, пошто је, ево, децембар почео, а Русија ми је показала своје чари: задњих пар дана је око -10 до -15 преко дана, а -20 до -25 ноћу....
А сунце...па за мојих деведесетак дана овде, било га је, није да није....толико пута да могу на прсте једне руке да набројим...4-5 дана за 90 дана....Није ни чудо што су Хитлер и Наполеон пропали.....
Полако капирам Русе, њихов менталитет и понашање...па зар би било ко могао да буде другачији?
Срећа што не знају за Тому Здравковића, иначе је овде(што каже мој професор психологије из ВОГИ): "Дивно време за самоубиство...."
A ja i dalje ne znam kako, zašto i ostalo si ti u Moskvi ...
ОдговориИзбриши