Оно што покреће човека је идеја

Морам себе да наставим да уверавам, а знам да није тачно. Јер, сви око мене су полудели или су одувек били луди, или ја сам од сопственог лудила умишљам све.

Да ли је могуће, да појединац може да утиче на цело друштво? Да ли је могуће да један човек може да покрене све остале, слично зупчаницима у неком компликованом механизму: један мали окрет првог, резултује великим окретом највећег, последњег...

То је идеја која ме заокупља последњих дана. На крају крајева, није ли цела наша историја(мислим на човечанство) орјентисана баш ка тим култовима личности, тј. појединца. Мање је битно да ли је то Исус, Буда, Мухамед....

Наравно, моје размишљање одмах пада у воду ако се узме у обзир да су они имали малу помоћ, у смислу играча са стране....

Само, како сачувати идеју? Да ли је то исто што и веровати? Да ли је то исто што и надати се? Како истрајати у томе, како гледати ствари са лепше стране кад нас толико беде, туге и страдања окружује?

Морално посрнуће и кршење свега онога што нас је вера учила је огромно, и на сваком кораку. Нешто баш и не верујем у искупљење.

Кажу да је човечанство оптерећено својим уништењем. Мало мало па нас очекују којекакви смакови света...

Ако потражимо истну у Библији(а доказано је да је Потоп био, Содому и Гомору су нашли као и Јерихон), ја стварно више не знам шта Бог чека и зашто на с трпи? Данашње друштво је много грешније, и постоји много више разлога за његово уништење...

Нисам паметан. У сваком случају, олујне облаке или трубе у даљини треба да очекујемо...